Садржај силицијум диоксида (СиО2): Гранит има висок садржај силицијум диоксида, обично у распону од 65% до 75%. Овај висок садржај силицијум диоксида је углавном због обиља кварца, главног састојка гранита.
Алуминијум (Ал2О3): Алуминијум, обично у облику алуминијум оксида, чини око 10-15% састава гранита. Првенствено се добија из минерала фелдспата у граниту.
Алкални метали: Гранит садржи значајне количине алкалних метала, посебно калијума (К2О) и натријума (На2О), који се углавном крећу између 3-8%. Ови елементи су изведени из алкалних минерала фелдспата попут ортокласа и микроклина.
Калцијум оксид (ЦаО): Иако га има мање од силицијум диоксида и глинице, калцијум оксид је и даље значајна компонента гранита, обично око 1-2%. Углавном потиче од фелдспата плагиокласа.
Мање компоненте: Гранит може да садржи трагове других оксида као што су оксид гвожђа (ФеО, Фе2О3), магнезијум оксид (МгО), титанијум диоксид (ТиО2), фосфор пентоксид (П2О5) и манган оксид (МнО). Ово доприноси мањим варијацијама у боји и физичким својствима различитих врста гранита.
Отпорност на киселину: Због високог садржаја силицијум диоксида и недостатка лако газираних минерала, гранит је прилично отпоран на временске утицаје киселина. То га чини издржљивим материјалом у окружењима изложеним киселим кишама или киселим загађивачима.
Радиоактивни елементи: Гранит често садржи трагове радиоактивних елемената као што су уранијум, торијум и калијум-40. Концентрација ових елемената може варирати, али су обично ниске и нису штетне у већини апликација.